Ima tih očiju koje su magnet. I možeš ti reći baš što god hoćeš, ali sve se zapravo zna.

Kad se takve oči pogledaju možeš pričati i pričati ali to su sve dječje laži što pričaš.

I mi lažemo tako nekad, i godine prolaze nekad. Po noći sanjamo stvari zbog kojih nas je kasnije sram. Odgađamo nešto što se već dogodilo.

Pričamo bajke, mi kažemo, ja sam razumna osoba, ili, ja odlučujem. Ali ne odlučujemo zapravo.

Neke stvari ne možeš odlučiti, kao recimo, srce.