u mojoj maternici žive mačići

pokupljeni s rubova grada

predu i uspavljuju me.

u mojoj maternici pružaju kandže

i prijete onima što žele ući.

čudnim licima s brkovima

prijete i iskopat će im oči ako

samo naprave još jedan korak.

ja ih ne znam prestrašiti

i njihove mi ruke pletu

prljavu mrežu po tjemenu dok spavam.

mrežu sklisku kao riba i proždrljivu kao vrijeme

i ja čujem u ušima svoj glasni dah

i ne znam ih prezirati.