Prije sam pričala sa beskućnicima i kupovala sam im sendviče i neki put pive i znala sam ih voditi doma da se igraju sa mojim psom. Spavali su kod mene i jeli kroasane s čokoladom. Poklanjali su mi svoje stare majice. U srcu mi je bilo sve nekako veliko i čisto i nisam se ničega bojala. Sad u autobusu guram nos što više u staklo kad vidim bradate ljude sa mačkama i bongosima i pravim se luda. Sad me sve nešto peče kad oni uđu u autobus jer znam da im nemam ništa više za pružiti. Osjećam se loše jer me oni sad živciraju i ne želim više njihove majice ni njihove priče o njihovim ludim ženama i fraktalima i rejv partijima. Ne želim više da ljudi sa velikim smradovima iskorištavaju moju dobrotu.Sad bi ju rađe čuvala za tebe kad dođeš doma umoran i nesretan i ne mislim više da je tvoja nesreća manja od njihove.